DICE (“Drama unapređuje ključne kompetencije lisabonske strategije obrazovanja”) je bio međunarodni projekt sa podrškom Evropske Unije. Pored drugih obrazovnih ciljeva, ovaj dvogodišnji projekt bio je kros-kulturalno istraživanje koje je ispitivalo uticaj obrazovnog pozorišta i drame na pet od osam ključnih kompetencija Lisabonske strategije obrazovanja. Istraživanje je sprovelo dvanaest partnera (voditelj programa: Mađarska, partneri: Republika Češka, Holandija, Norveška, Palestina, Poljska, Portugalija, Rumunija, Srbija, Slovenija, Švedska i Velika Britanija). Svi članovi su visoko cenjeni na nacionalnom i međunarodnom nivou i predstavljaju širok spektar formalnih i neformalnih sektora obrazovanja. Praktičari obrazovnog pozorišta i drame su već dugo vremena uvereni u efikasnost svog rada, ali do sada je njegova vrednost retko bila merena naučnim sredstvima. U DICE projektu, nekoliko desetina praktičara obrazovnog pozorišta i drame iz dvanaest zemalja, udružilo je snage sa teoretičarima (psiholozima i sociolozima), da bi izmerili uticaj obrazovnog pozorišta i drame.

Ciljevi projekta bili su:

• Da se kroz kros-kulturalno kvantitativno i kvalitativno istraživanje pokaže da su obrazovno pozorište i drama moćno sredstvo za unapređivanje Ključnih kompetenci lisabonske strategije obrazovanja. Istraživanje je sprovedeno sa gotovo pet hiljada mladih uzrasta 13 – 16 godina.
• Da se objavi Vodič za obrazovne politike zasnovan na istraživanju, i distribuira zainteresovanim stanama iz oblasti obrazovanja i kulture na evropskom, nacionalnom i lokalnom nivou širom sveta.
• Da se kreira Obrazovni paket – publikacija za škole, praktičare, umetnike i edukatore o različitim praksama obrazovnog pozorišta i drame, i distribuira na evropskom, nacionalnom i lokalnom nivou širom sveta.
• Da se uporede aktivnosti pozorišta i drame u obrazovanju u različitim zemljama i da se pomogne transfer znanja među stručnjacima.
• Da se održe konferencije u partnerskim zemljama sa ciljem distribucije rezultata projekta, kao i da se održi konferencija u Briselu sa ciljem iznošenja prvih glavnih rezultata ključnim liderima iz oblasti umetnosti, kulture, obrazovanja i omladinske politike Evropske Unije.

Naša hipoteza je bila da obrazovno pozorište i drama utiču na šet od osam ključnih kompetenci lisabonske strategije obrazovanja.

Ispitivali smo pet od osam ključnih kompetenci:
1.    Komunikacija na maternjem jeziku
2.    Učenje kako se uči
3.    Međuljudske, interkulturne i društvene kompetence, građanska kompetenca
4.    Preduzetništvo
5.    Izražavanje kroz kulturne aktivnosti

Osim toga, uvereni smo da postoji kompetenca koja se ne pominje među ključnim kompetencama, a to je univerzalna kompetenca ljudskosti. Ovu kompetencu nazvali smo „Sve to i više“, i uključili je u diskusiju o rezultatima istraživanja.

Ovih šest su veštine za doživotno učenje i kompetence neophodne za lični razvoj mladih, njihovo buduće zaposlenje i aktivno evropsko građanstvo.

Ključni ishodi projekta su Obrazovni paket i Vodič za obrazovnu politiku, a nadamo se i brojne publikacije detaljnih rezultata istraživanja u narednim godinama, iznad opsega projekta.

Inovativni aspekt projekta je da je to prvo istraživanje koje pokazuje veze između pozorišnih i dramskih aktivnosti u obrazovanju i Ključnih kompetenci Lisabonske strategije obrazovanja, sa dodatom vrednošću – rezultatima koji će biti dostupni zajednicama i zainteresovanim stranama iz ovih oblasti.

Budući da su mnoge od ovih kompetenci do sada retko ili nikada bile ispitivane u kros-kulturalnim istraživanjima, bilo je potrebno da osmislimo i razvijemo nova sredstva za merenje koja bi mogla biti korisna u budućnosti i u drugim obrazovnim oblastima. Pored nekoliko novih upitnika za učenike, nastavnike, praktičare obrazovnog pozorišta i drame i eksterne evaluatore, razvili smo i sredstvo za nezavisnu objektivnu opservaciju časova obrazovnog pozorišta i drame. Svi materijali koji su korišćeni bili su identični u svih dvanaest zemalja, i stoga primenljivi u svakoj kulturi.



Etički princip u korenu DICE projekta nastao je kroz praksu samog istraživačkog projekta. On odražava naše sopstveno učenje, duh saradnje i tekući proces u koji smo uključeni kroz obrazovno pozorište i dramu. Ne tvrdimo da smo apsolutni autoriteti za teoriju i praksu obrazovne drame i pozorišta. Mi smo grupa umetnika, edukatora i pedagoga za umetničko obrazovanje, okupljeni zato što imamo neke zajedničke temeljne vrednosti koje se nalaze u srži posla kojim se bavimo. Glavna među njima je posvećenost negovanju i razvoju mladih; kao praktičari obrazovne drame radimo sa mladima i obučavamo druge tome. Polazimo od pretpostavke da deca i mladi nisu nerazvijeni odrasli već ljudska bića koja imaju prava, zaslužuju pravedan tretman i jednake prilike.

DICE nije samo dvogodišnji projekt, već pre putovanje i poduhvat koji je tek otpočeo sa istraživanjem. U prethodne dve godine nekoliko stotina ljudi radilo je sa nama, od vršnjačkih volontera do članova nacionalnih Akademija Nauka. Za neke od nas, ovaj projekt je bio jedan od najvećih izazova, ako ne i najizazovniji zadatak naših profesionalnih karijera, nešto iz čega možemo mnogo da naučimo.

 

Pedagoški kredo

Otvorenost, empatija i odgovornost su temelj aktivnog građanstva, pluralizma, solidarnosti i građanskog dijaloga.

Da bi se povećala otvorenost, empatija i odgovornost u društvu, naša ciljna grupa moraju biti deca i mladi. Deca su članovi društva sutrašnjice, sposobni za nove ideje, i sa ličnošću koja se razvija. Trebalo bi da osnažimo sve više i više dece da razumeju vrednosti demokratije, budu osetljivi na probleme društva, imaju sposobnost da postavljaju važna pitanja i ispituju odgovore iz mnogih različitih uglova gledanja, tako da postanu ljudi otvorenog uma, empatični i odgovorni.

Da bismo doprli do dece, potrebno nam je sredstvo koje će ih duboko zainteresovati i uključiti. Treba da ih dotaknemo kroz umetničku formu pozorišta i drame, i kroz dramsku igru uloga i priče u kojima učenici postaju aktivno uključeni u istraživačko ispitivanje moralnih, društvenih ili programskih sadržaja i tragaju za pitanjem šta znači biti čovek u savremenom svetu. Na ovaj način postaju osposobljeni i osnaženi – aktivni i misleći građani.



Ključne kompetence
Šta su ključne kompetence?

Ključne kompetence u obliku znanja, veština i stavova u skladu sa svakim kontekstom su temeljne za svakog pojedinca u društvu zasnovanom na znanju. One pružaju dodatnu vrednost za tržište rada, društvenu koheziju i aktivno građanstvo nuđenjem prilagodljivosti, zadovoljstva i motivacije. Budući da bi svako trebalo da ih stekne, ova Preporuka predlaže referentno sredstvo kojim zemlje članice mogu obezbediti da se ove ključne kompetence u potpunosti integrišu u njihove strategije i infrastrukture, naročito u kontekstu učenja za ceo život.

Ovaj citat izveden je iz Preporuke koja je prva postavila ključne kompetence 2005. godine. U DICE projektu istraživali smo uticaj obrazovnog pozorišta i drame na pet od predloženih osam kompetenci, a kao dodatak i sami smo predložili šestu. Niže su navedene definicije onih ključnih kompetenci koje smo istraživali.

Br. 1. Komunikacija na maternjem jeziku*

Komunikacija na maternjem jeziku je sposobnost da se izraze i tumače misli, osećanja i činjenice kako u usmenom, tako i u pismenom obliku (slušanje, govor, čitanje i pisanje), i da se stupa u lingvističke interakcije na odgovarajući način u punom rasponu društvenih i kultunih konteksta – obrazovanje i obuka, posao, dom i slobodno vreme, u skladu sa njihovim zasebnim potrebama i okolnostima.

*Uzima se u obzir da maternji jezik nije u svim slučajevima zvanični jezik države članice, i da je sposobnost komunikacije na zvaničnom jeziku preduslov za obezbeđivanje punog učešća jedinke u društvu. Mere koje se preduzimaju u ovim slučajevima su pitanja za individualne države članice.

Br. 2. Učenje kako se uči

 ‘Učenje kako se uči’ je sposobnost da se nastoji i istraje u učenju. Svaka osoba bi trebalo da bude u stanju da organizuje sopstveno učenje, uključujući efikasno upravljanje vremenom i informacijama, pojedinačno i u grupi. Kompetenca podrazumeva svest o sopstvenom procesu učenja i potrebama, identifikovanje dostupnih prilika i sposobnost da se prevaziđu prepreke da bi se uspešno učilo. Podrazumeva sticanje, obradu i usvajanje novih znanja i veština kao i traženje i korišćenje vođenja. Učiti kako se uči podstiče učenike da se oslone na ranija učenja i životna iskustva da bi koristili i primenjivali znanja i vešitne u različitim okolnostima – kod kuće, na poslu, u obrazovanju i obuci. Motivacija i samopouzdanje su od vrhunske važnosti za kompetentnost jedinke.

Br. 3. Međuljudske, interkulturalne i društvene kompetence, građanska kompetenca

Ove kompetence pokrivaju sve oblike ponašanja koji osposobljavaju pojedinca da na efikasan i konstruktivan način učestvuje u društvenom i radnom životu, a naročito u društvima koja se ubrzano diversifikuju, i da razrešava konflikte kada je to potrebno. Građanska kompetenca oprema jedinke da u potpunosti učestvuju u građanskom životu, zasnovanom na poznavanju društvenih i političkih koncepata i struktura i posvećenosti aktivnom i demokratskom učešću.

Br. 4. Preduzetništvo

Preduzetništvo se odnosi na sposobnost pojedinca da ideje pretvori u akcije. Uključuje kreativnost, inovaciju i preuzimanje rizika, kao i sposobnost planiranja i upravljanja projektima da bi se postigli ciljevi. Time svakoga podržava u svakodnevnom životu kod kuće i u društvu, zaposlene da budu svesni konteksta svog rada i da budu u stanju da iskoriste prilike, i temeljna je za zasebne veštine i znanja potrebne preduzetnicima da bi uspostavili društvenu ili komercijalnu aktivnost.

Br. 5. Izražavanje kroz kulturu

Uvažavanje značaja kreativnog izražavanja ideja, iskustava i osećanja u nizu medija, uključujući muziku, izvođačke umetnosti, književnost i vizualne umetnosti. Samoizražavanje kroz brojne medije […]. Veštine uključuju i sposobnost da se sopstvena kreativna i izražajna gledišta postave u odnos sa gledištima drugih […] Snažan osećaj identiteta je osnova za poštovanje i otvoren stav prema raznorodnosti izražavanja kroz kulturu.
 
Partneri u projektu dodali su i šestu kompetencu koja odražava našu praksu i pridružili je preostalim kompetencama:

Br. 6. Sve to i više…

Broj 6 u našem DICE istraživanju obuhvata prvih pet ali dodaje novu dimenziju zato što se obrazovno pozorište i drama suštinski bave univerzalnom kompetencom značenja ljudskosti. Rastuća zabrinutost za koherentnost našeg društva i razvoj demokratskog građanstva zahteva moralni kompas kojim ćemo odrediti same sebe i jedni druge u svetu i početi da prevrednujemo i stvaramo nove vrednosti; da zamislimo, stvorimo viziju društva u kome vredi živeti, i živeti sa boljim osećajem pravca u kome idemo, sa dubokim ubeđenjima o tome kakvi ljudi želimo da budemo.

 

Značaj DICE projekta za istraživanje u obrazovanju i obrazovnom pozorištu i drami

Mada je Lisabonska strategija identifikovala osam ključnih kompetenci kao preporučene ciljeve obrazovanja u Evropi, poznati programi procene učenika u širokoj upotrebi kao što su PISA (Programme for International Student Assessment – Program za međunarodnu procenu učenika), TIMSS (Trends in International Mathematics and Science Study – Trendovi u međunarodinim studijama matematike i nauka) ili PIRLS (Programme for International Student Assessment – Program za međunarodnu procenu učenika ) gotovo isključivo ciljaju samo na dve kompetence: komunikaciju na maternjem jeziku i matematičku kompetencu i osnovne kompetence u nauci i tehnologiji. Na žalost, međunarodne procene učenika širokog raspona su ograničene ne samo svojim fokusom već i svojim metodološkim pristupom. Gotovo isključvo koriste upitnike samoprocene i individualne papir-olovka testove da bi procenili kompetentnost učenika, a napori da se dokumentuju ne samo merenja učenika već i nastavnog procesa koji dovodi do određenih rezultata su veoma retki.

U DICE projektu eksperimentisali smo sa novim pristupima i pokušali da preskočimo ove prepreke. Ciljali smo na kompetence koje programi procene obično zaboravljaju i nastojali da upotrebimo šira metodološka sredstva, uključujući izveštaje nastavnika, nezavisne opservacije, izveštaje – opise programa. Prikupljali smo podatke ne samo o samoj kompetenci već i o načinu na koji je kompetenca razvijana. Umesto da imamo samo jedan tip unosa podataka, imali smo ulazne i izlazne podatke, a za svaku ciljnu grupu imali smo i kontrolnu grupu, da bismo mogli da izmerimo efekte onoliko precizno koliko postojeća statistička i psihološka sredstva to dopuštaju.

DICE je pokazao da postoje dostupna, pouzdana i valjana sredstva za procenu nekih od ovih kompetenci koje su široko obuhvatni programi procene učenika zanemarivali. Ako su druge kompetence osim pismenosti, matematičke pismenosti i digitalne kompetence stvarno od vrednosti za Evropu, onda bi i procena istih trebalo da bude utkana u buduće programe procene učenika.

Ne smatramo da su sredstva koja predlažemo najbolja ili savršena sredstva za procenu kompetencija učenika, ali sa druge strane smo svesni da su metodi koji se koriste u PISA i drugim programima procene, predmet pedagoške kritike. Ukratko, verujemo da bi sa odgovarajućim resursima trebalo da bude moguće osmisliti pouzdana i valjana sredstva procene za one kompetence koje su danas izostavljene u široko obuhvatnim programima procene učenika.

DICE je pokušao da dopuni ne samo široko obuhvatne programe procene učenika već i prethodna istraživanja u oblasti obrazovnog pozorišta i drame. Najdominantnija odlika tih istraživanja je njihova kvalitativna priroda. S jedne strane postoji filosofska osnova za to: istraživači u ovoj oblasti često tvrde da se priroda i stvarni uticaj obrazovnog pozorišta i drame ne mogu uhvatiti čvrstim podacima, budući da kvantifikacija neizbežno znači podjednostavljivanje i sigurno prikriva najznačajnije odlike pozoršta i drame. Ukoliko se, na primer, uporedi koliko je široka definicija komunikacije na maternjem jeziku (uključujući čitanje, pisanje, usmeno razumevanje i izražavanje) i koliko je uska metodologija koja se obično koristi da je proceni (test papir-olovka), može se razumeti osnova za ovu kritiku.

S druge strane, kvalitativni pristup ne može s lakoćom opisati uticaj obrazovnog pozorišta i drame na kvantitativan način, a to može dovesti do poteškoća u saopštavanju njihove vrednosti izvan uskog kruga stručnjaka, zbog čega ostaju marginalizovani i velikim delom neotkriveni u glavnim obrazovnim tokovima. Zbog toga je DICE nastojao da prikupi raspoložive dokaze i iz kvalitativnih istraživanja i nekih postojećih kvantitativnih pokušaja, a na osnovu ovih nastojali smo da razvijemo metodologiju koja bi mogla da posluži kao most između kvalitativnih i kvantitativnih pristupa, i iskoristi prednosti oba.

Koliko nam je poznato, DICE je najveća istraživačka studija koja je do sada sprovedena u oblasti obrazovnog pozorišta i drame, sa najvećim uzorkom stanovništva i najkompleksnijim dizajnom. Nadamo se da smo bili u stanju da doprinesemo merenju nekih kompleksnijih veština i stavova skupom novo isprobanih istraživačkih alatki. Iskreno se nadamo da je ovo istraživanje samo početak i da na će na osnovu njega biti pokrenuta mnoga slična istraživanja – to je zaista potrebno oblasti obrazovnog pozorišta i drame.



Etička izjava DICE prijekta

DICE (Drama unapaređuje Ključne kompetence Lisabonske strategije obrazovanja) je istraživački projekt sa podrškom Evropske Unije, koji za cilj ima dugoročno poboljšanje obrazovanja obezbeđivanjem čvrstih podataka o korišćenju drame sa mladima. U pitanju je dvogodišnje kros-kulturalno istraživanje koje je preduzeto da bi se ispitala široka populacija adolescenata uzrasta 13 – 16 godina u zemljama unutar i izvan Evropske Zajednice.

Ciljevi i istraživački protokoli DICE projekta su bili detaljno objašnjeni u prijavi; projekt je odabran, sklopljen je ugovor i nadležni Evropske Unije su odobrili sredstva za njega za 2009-2010.godinu.
Evropska Unija  ne zahteva od uspešnih podnosilaca prijava da dobiju dalja etička odobrenja na nivou Evropske Unije. Predlog DICE istraživanja je u skladu sa svim etičkim obzirima. Unutar EU dozvoljeno je sprovoditi istraživanja sa učešćem dece kada je to opravdano, a subjekti će dugoročno imati dobrobiti od njega. To važi i za DICE projekt.

Osoblje uključeno u dizajn i sprovođenje istraživanja u svakoj zemlju jesu profesionalci, u potpunosti svesni odgovarajućih nacionalnih zakona i etičkog kodeksa za sprovođenje istraživanja. S obzirom na obrazovne postavke istraživanja, svi DICE partneri poštovali su sve nacionalne zasebne školske politike i procedure i školska okruženja, i uložili napor da osobe odgovorne za decu u tim okruženjima obaveste o svrsi i dobrobitima DICE istraživanja.

Svi partneri su pažljivo razmatrali sva istraživačka sredsta i o njima se konsultovali, a zatim su ta sredstva prošla kroz pilot proveru sa posebnim naglaskom na odbacivanje svih elemenata koji bi mogli biti štetni za decu. Konačni oblik, sredstva i procedure su dovoljno senzitivni da ne izazovu bilo kakav suvišan stres, gubitak samopouzdanja, psihološki  bol ili fizičke povrede. Procedure za dobijanje validnog pristanka od učesnika biće ispraćene u skladu sa lokalnim standardima; svi DICE partneri svesni su imperativa da obezbede pravo svakog učesnika ili njegovog/njenog zakonskog zastupnika da povuče pristanak za učešće u istraživanju u bilo kom trenutku.

DICE projekt je potpuno svestan potrebe da obezbedi zaštitu podataka za partnere koji su u njega uključeni, i mere koje su u te svrhe primenjene na dizajn istraživanja. Prikupljanje, skladištenje, objavljivanje i korišćenje ličnih podataka podleže zakonodavstvu Evropske Unije i nacionalnom zakonodavstvu o zaštiti podataka, budući da su svi podaci kojima se rukuje anonimni. Istaživači su samo uneli kodove za decu, i podaci su statistički analizirani. Nije moguće prepoznati škole učesnice, nastavnike ili učesnike u predstavljanju konačnih rezultata. Poverljivost i anonimnost biće poštovani u potpunosti.

Niže su navedeni imenovani članovi Etičkog Komiteta, koji su odobrili dizajn i procedure istraživanja i staraće se da nadziru najviše standarde istraživačkih aktivnosti konzorcijuma, iako to ne zahtevaju nadležni EU.

Dr. Adam Jagiello-Rusilowski
Univerzitet u Gdanjsku  

Dr. Margarida Gaspar de Matos
Tehnički Universitet u Lisabonu

Dr. Stig A. Eriksson
Univerzitetski Koledž u Bergenu

 

Ključni nalazi istraživanja

Šta nam kaže istraživanje o učenicima koji redovno učestvuju u aktivnostima obrazovne drame i pozorišta? Evo kratkog rezimea: u poređenju sa vršnjacima koji uopšte nisu učestvovali u programima obrazovnog pozorišta i drame, učenici koji su učestvovali u ovim aktivnostima:

1. profesori ih procenjuju kao uspešnije
2. osećaju veće samopouzdanje u čitanju i razumevanju zadataka
3. osećaju veću sigurnost u komunikaciji
4. više je verovatno da će smatrati da su kreativni
5. više vole da idu u školu
6. više uživaju u školskim aktivnostima
7. bolji su u rešavanju problema
8. bolje se nose sa stresom
9. značajno su tolerantniji prema manjinama i strancima
10. daleko su aktivniji građani
11. pokazuju više interesovanja za glasanje na svakom nivou
12. pokazuju više interesovanja za učešće u javnim pitanjima
13. pokazuju povećanu empatiju: brižni su prema drugima
14. spremniji su da promene gledište
15. inovativniji su i iskazuju više preduzetničkog duha
16. posvećeniji su budućnosti i imaju više planova
17. daleko su više voljni da učestvuju u svim žanrovima umetnosti i kulture, ne samo u izvođačkim umetnostima, već i u pisanju, stvaranju muzike, filmova, rukotvorina i da prisustvuju različitim vrstama umetničkih i kulturnih aktivnosti
18. više vremena provode u školi, čitanju, obavljanju kućnih poslova, igranju, razgovoru, i provode više vremena sa članovima porodice i čuvajući mlađu braću i sestre; nasuprot tome, manje vremena provode gledajući TV, surfujući po internetu i igrajući kompjuterske igre
19. više čine za svoje porodice, veća je verovatnoća da imati honorarni posao i provesti više vremena u kreativnim aktivnostima, bilo sami ili u grupi; češće odlaze u pozorište, na izložbe, u muzeje i bioskope, i češće idu u šetnje i na vožnje biciklom
20. veća je verovatnoća da će biti centralni likovi u odeljenju
21. imaju bolji smisao za humor
22. bolje se osećaju kod kuće

Istraživanje dokazuje da obrazovno pozorište i drama takođe snažno podržavaju ciljeve najznačajnijih dokumenata na nivou EU, poput Evropske strategije 2020. Obrazovno pozorište i drama ima značajan i objektivno merljiv uticaj na pet od osam ključnih kompetenci: komunikaciju na maternjem jeziku, učenje kako se uči, međuljudske, interkulturalne i socijalne kompetence, građansku kompetencu, preduzetništvo i izražavanje kroz kulturne aktivnosti. Vaspitanje građana kroz obrazovno pozorište i dramu u programu rezutiraće

• porastom stope zaposlenosti,
• smanjenjem broja onih koji rano prekidaju školovanje,
• podizanjem ukupnog kvaliteta svih nivoa obrazovanja i obuke,
• snažnijom sinergijom izimeđu kulture i obrazovanja,
• aktivnijim građanima,
• građanima sa pojačanom empatijom za raznolikost kultura i interkulturnog dijaloga,
• inovativnijim, kreativnijim i konkurentnim građanima.

Nasuprot tome, međutim, u mnogim zemljama obrazovno pozorište i drama

• imaju slabo finansiranje i/ili status,
• nemaju mesto u nacionalnom kurikulumu i/ili tercijarnom obrazovnom sistemu.

Ključne preporuke

Stoga, ovim pozivamo sve odgovorne donosioce odluka, od direktora škola do Predsedavajućeg Evropske Unije, da priznaju značaj obrazovnog pozorišta i drame. Ovo su naše glavne preporuke:

Školski sistem: Svoj deci treba omogućiti redovne i dostupne programe obrazovnog pozorišta i drame tokom školovanja, sprovedene kroz nacionalni kurikulum, sa dobro obučenim stručnjacima za obrazovno pozorište i dramu.

Tercijarno obrazovanje: Svi nastavnici zaposleni u evropskim školama trebalo bi da imaju osnovno poznavanje obrazovnog pozorišta i drame, i kako isti u nastavnim predmetima mogu doprineti poboljšanoj nastavi i učenju. Obrazovno pozorište i drama treba da budu ponuđeni kao temeljne i obimne studije u tercijarnom obrazovanju u svim evropskim državama. Veoma je važno da se obrazovno pozorište i drama ne mogu raditi bez kvalitetne obuke.

Partnerske organizacije: Potrebno je da se uspostavi snažna veza organizacija posvećenih obrazovnom pozorištu i drami, bez obzira na to da li su u pitanju javne ili privatne organizacije.

Nacionalne vlasti (ministri) i/ili lokalne/regionalne vlasti: Razvoj svesne strategije za primenu obrazovnog pozorišta i drame. Podrška razvoju i unapređivanju obrazovnog pozorišta i drame pravnim i finansijskim sredstvima.

Institucije Evropske Unije: Razmatranje svih ključnih kompetenci u njihovim strrategijama i komunikacijama, da bi se obezbedilo odgovarajuće finansiranje za međunarodne projekte obrazovnog pozorišta i drame, i uzelo učešća u aktivnom priznavanju ove oblasti. Potrebna je dugoročna strategija na nivou Evropske unije za podršku obrazovnom pozorištu i drami. U komunikaciji Evropske Komisije ili saopštenju Evropskog Parlamenta trebalo bi izneti jasnu izjavu da se sve gore navedene preporuke podstiču i podržavaju na nacionalnom nivou.